Činiti dobro po svaku cenu!
Na primer, kad pola autobusa ustane da sedne majka sa detetom, ili bakica sa štapom, iako se oni protive, jer recimo ne žele! (šašava pretpostavka jel da?)
Koga briga kakva se šteta pravi tolikom gužvom?! Naročito za osobu o kojoj svi toliko brinu, a osoba i dalje odbija da sedne (ccc…)
Nekad, dobri samarićani umeju i da prisile da prihvatiš šta ti se nudi, da da! opet bez razmišljanja kako će ti o kojima su brinuli izaći iz krcatog autobusa u kom svi stoje, jer su eto, dobročinitelji. A i izlaze na sledećoj stanici pa su se pripremili.
Na drugoj strani pak, devojane koje tapkaju po telefonu i kad ničega za tapkati nema, tek da ih niko ni za šta ne bi angažovao. Kao u školi, izbagavaš kontakt očima. Kao malo dete kad se pokrije ćebetom preko glave – Nitam tuuu!!!
Zaključak:
Ako nije krajnost, ne postoji.